Dok se mošt pretvarao u vino mi smo imali svoje slovne pretvorbe.

Razgibavali smo svoje usne, jezike, vilice, vratove, ali i ručice i nožice.

Posebno su nam danas na tapeti bili glasovi ČŽŠ. Izazivali smo ih i igrali se s njima.

I najednom je netko zakucao na vrata, brže smo se posakrivali gdje je tko stigao...A kad ono - teta Đuka s pitanjem: Gdje ste sakrili zeca?

I tako smo izašli iz svojih skloništa, sjeli pred nju i otkrili da se zec sam sakrio, ali ne neuspješno kao mi već u - priči.

Pretvorili smo se u uho, dobili smo i uloge.
Ježić u priči je bolje prošao od zeca. Čudno nam je to bilo. Kao i Č.

A teta Đuka nam je onda ŠŠŠŠŠŠ...pročitala pjesmicu i mi smo odmah čuli ŠŠŠŠŠ....

Za nagradu smo dobili čokoladne novčiće. Odmah smo mi shvatili da za njih nećemo moći ništa kupiti, ali ih možemo smazati.

P.S. Za drugi put smo dogovorili piknik!